Valerijana
Valerijana ili odoljen (Valeriana officinalis) je samonikla trajna biljka prepoznatljiva po sitnim, rozim ili belim cvetovima. Raste po vlažnim livadama i obalama reka širom Severne Amerike, Evrope i Azije, a zbog svoje dekorativne prirode čest je stanovnik ukrasnih bašta. Drevni kineski zapisi beleže upotrebu valerijane u medicinske svrhe, ali ipak znatno veću pažnju pridavali su joj u antičko vreme Grci i Rimljani. Tako je Galen, cenjeni grčki lekar u II veku prepisivao valerijanu za ublažavanje nesanice (1). Rimski i grčki lekari primenjivali su valerijanu i za ublažavanje teskobe, uznemirenosti i drhtavice, a sličnu je primenu imala i u srednjem veku. Kao sredstvo smirenja valerijana je bila naročito popularna širom Evrope u 16. i 17. veku, a i danas je krasi epitet delotvornog sedativa (2).
Bogatstvo aktivnih sastojaka
Aktivnim sastojcima najbogatiji je koren valerijane pa se on danas koristi za dobijanje preparata. Koren valerijane sadrži iridoide od kojih su najznačajniji valepotrijati, zatim ispariva ulja (valerenal i valerenska kiselina), lignane i alkaloide. U korenu su prisutne i slobodne aminokiseline poput gama-aminobutirične kiseline (GABA), tirozina, arginina i glutamina (3).
Biljka za mentalno zdravlje
Procjenjuje se da nesanica pogađa i do trećinu odrasle populacije i znatno smanjuje kvalitet života (4). Zahvaljujući dugoj istoriji upotrebe u lečenju nesanice i uznemirenosti danas postoji celi niz naučnih studija koje pokazuju da valerijana pomaže u opuštanju i na taj način doprinosi mentalnom zdravlju i lakšoj „borbi“ sa užurbanom svakodnevnicom. Takođe, klinički je dokazano da valerijana pomaže uspavljivanje i održavanje normalnog kvaliteta sna.
Nekoliko je placebo –kontrolisanih studija koje se smatraju najvažnijim dokazom delotvornosti valerijane u tretmanu nesanice. Među njima ističe se Vorbachova studija koja je uključivala 121 ispitanika i trajala je 28 dana. Polovina ispitanika je dobijala 600 mg alkoholnog ekstrakta valerijane sat vremena pre spavanja, dok su ostali ispitanici uzimali placebo. Po završetku studije, zabeležen je bolji kvalitet sna u 66 % ispitanika koji su uzimali valerijanu u poređenju sa 29 % ispitanika u placebo grupi (5). Dodatne dokaze pruža meta –analiza slučajnih, placebo-kontrolisanih studija objavljena 2006 godine u časopisu The American Journal of Medicine u kojima je analizirano 16 studija i učestvovalo sveukupno 1093 ispitanika. Zaključak je autora da valerijana može poboljšati kvalitet sna i to bez negativnih nuspojava (6). Još jedna meta-analiza slučajnih, placebo-kontrolisanih studija daje naslutiti uspavljujuće delovanje preparata valerijane. Analizirano je 18 studija na osnovu kojih je zaključeno da je valerijana delotvorna u subjektivnom poboljšanju nesanice. (7)
Uz nesanicu, druga prednost valerijane podrazumeva ublažavanje anksioznosti zbog čega je smatraju biljnom alternativom benzodiazepanima, lekovima koji se koriste kao anksiolitici odnosno za smanjenje napetosti i teskobe. Preliminarne studije već su pre dale naslutiti da ekstrakt valerijane ublažava teskobu slično diazepamu (9), a studija novijeg datuma ukazala je na statistički značajno smanjenje anksioznosti kod pacova koji su dobijali ekstrakt valerijane ili valerenske kiseline u poređenju s kontrolnom grupom. Anksiolitičko dejstvo je bilo slično onome koje pruža diazepam (10). Dodatno, postoje saznanja da bi valerijana mogla biti od koristi u odvikavanju od benzodiazepinina čija dugotrajna upotreba stvara zavisnost. Naime, Lopez-Peig i saradnici su sproveli studiju na 51 ispitaniku koji su uzimali ove anksiolitike preko 6 meseci. Ispitanicima su postepeno smanjivane doze lekova uz pomoć valerijane ili Hidroksizina. Nakon godinu dana 2/3 ispitanika prestalo je koristiti anksiolitike, delimično uz pomoć preparata valerijane. (11)
Delovanje uz pomoć sinergije aktivnih sastojaka
Iako je iz valerijane izolovano preko 150 sastojaka , za sada ne postoji konsenzus o supstanci zaslužnoj za blagotvorno dejstvo. Smatra se da pozitivna svojstva duguje sinergiji sastojaka koje sadrži, pre nego pojedinačnoj supstanci (2). Sam mehanizam delovanja nije sasvim istražen, ali veruje se da preparati valerijane podižu nivo neurotransmitera GABA-e u mozgu što rezultira smirenjem i olakšavanjem uspavljivanja. (12, 13) Lekovi poput alprazolama i diazepama deluju na sličan način.
Valerijana kao dodatak ishrani
Zbog sedativnog delovanja, preparate valerijane nije preporučljivo uzimati sat do dva pre upravljanja vozilima. Takođe, treba izbegavati istovremenu primenu alkohola i biljke jer alkohol pojačava učinak delovanja. Slično važi i za lekove sa sedativnim delovanjem poput barbiturata, benzodiazepinina, tricikličkih antidepresiva ili lekova za nesanicu. Nije primerena za trudnice, dojilje i decu mlađu od 3 godine (15), ali odraslim osobama s nesanicom, naročito onom izazvanom nervozom i teskobom valerijana može ponuditi rešenje bez stvaranja zavisnosti i negativnih nuspojava kakve prate popularne lekove.
Sandra Krstev Barać, mag. nutr.
Vitaminoteka – Zagreb
Literatura:
1. Blumenthal M, Goldberg A, Brinckmann J, eds.: Valerian root. In: Herbal Medicine: Expanded Commission E Monographs. Newton, MA: Integrative Medicine Communications, 2000: 394-400.
2. Monograph. Valeriana officinalis. Altern Med Rev. 2004;9(4):438-41.
3. Hadley S, Petry JJ. Valerian. Am Fam Physician 2003;67:1755-1758.
4. Bent S, Padula A, Moore D, Patterson M, Mehling W. Valerian for sleep: a systematic review and meta-analysis. Am J Med. 2006;119(12):1005-12.
5. Trevena L. Sleepless in Sydney – is valerian an effective alternative to benzodiazepines in the treatment of insomnia? ACP J Club 2004;141:A14-A16.
6. Bent S, Padula A, Moore D, Patterson M, Mehling W. Valerian for sleep: a systematic review and meta-analysis. Am J Med. 2006;119(12):1005-12.
7. Fernández-San-Martín MI, Masa-Font R, Palacios-Soler L, Sancho-Gómez P, Calbó-Caldentey C, Flores-Mateo G. Effectiveness of Valerian on insomnia: a meta-analysis of randomized placebo-controlled trials. Sleep Med. 2010;11(6):505-11.
8. Andreatini R, Sartori VA, Seabra ML, Leite JR.Effect of valepotriates (valerian extract) in generalized anxiety disorder: a randomized placebo-controlled pilot study. Phytother Res 2002;16:650-654.
9. Murphy K, Kubin ZJ, Shepherd JN, Ettinger RH. Valeriana officinalis root extracts have potent anxiolytic effects in laboratory rats. Phytomedicine. 2010 ;17(8-9):674-8.
10. Lopez-Peig C et al. Analysis of benzodiazepine withdrawal program managed by primary care nurses in Spain. BMC Res Notes. 2012 13;5:684.
11. Wheatley D. Medicinal plants for insomnia: a review of their pharmacology, efficacy and tolerability. J Psychopharmacol. 2005;19(4):414–421.
12. Benke D, Barberis A, Kopp S, Altmann KH, Schubiger M, Vogt KE, Rudolph U, Möhler H. GABA A receptors as in vivo substrate for the anxiolytic action of valerenic acid, a major constituent of valerian root extracts. Neuropharmacology. 2009;56(1):174-81.
13. Debra L. Barton et al. The Use of Valeriana Officinalis (Valerian) in Improving Sleep in Patients Who Are Undergoing Treatment for Cancer: A Phase III Randomized, Placebo-Controlled, Double-Blind Study: NCCTG Trial, N01C. J Support Oncol. 2011; 9(1): 24-31,